Црква се налази у центру града и посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Представља једну од најлепших сакралних грађевина из друге половине XIX века. Њена изградња представљала је велики архитектонски преокрет, јер је грађена у византијском стилу. Католички стил изградње цркава у Србији промењен је захваљујући крагујевачком архитекти Андреји Андрејевићу који се школовао у Москви. Тако је из Русије и донео елементе тзв. руско – византијског стила који је потиснуо утицаје барока, сецесије и еклектике.
Ова импозантна грађевина стварана је 15 година, од 1869. до 1884. године. Основа у облику крста нема наглашену олтарску апсиду. На пресеку кракова крста налази се велика централна купола у којој је осликан Исус Пантократор. На угловима се налазе још четири мања кубета. Црква је зидана од камена и опеке и има двобојну окречену фасаду. Декорисана је око улазних портала, прозора и кровних поткуполних венаца, такође у руско – византијском стилу. Ентеријер је осликан, а на иконостасу се налазе позлаћене иконе у богатом дуборезу. Мермерни под доприноси општем утиску раскоши и елеганције. У порти се налази велики романички звоник, владичански двор и модеран црквени конак.
