Риболов

На подручју града и околине постоје одлично могућности за риболов. Љубитељи одмора у природи и пецања могу да уживају на једном од неколико језера у граду и околини или на рудничким речицама. У граду се налазе два језера, језеро у Шумарицама и језеро Бубањ, док је језеро Гружа удаљено од града око 20 км. Риболовцима је мање познато језеро у Страгарима и пецање на планинским речицама, Јасеници, Сребрници и Каменичкој реци.

Рибљи фонд ових крајева чине шаран, сом, штука, бабушка, бодорка, тостолобик, амур, смуђ, америчко сомче, деверика, клен, лињак, поточна мрена,беовица, поточна пастрмка.

Гружанско језеро је једно од највећих језера у Србији. Изграђено је 1983. године и представља највећу вештачку акумулацију те врсте у земљи. Дугачко је око 10 километара, заузима површину од око 900 ха, просечна ширина је око 3.000 метара а дубина око 6 метара (највећа дубина је 35 метара при максималном водостају). На обали језера дугој око 40 км током летњих месеци ужива и по неколико хиљада пецароша из оближњих градова, Крагујевца, Горњег Милановца, Краљева и Чачка.

Рибљи фонд је изузетно богат и чине га сом, шаран, штука, смуђ, деверика, амур, тостолобик, амур итд. У језеру живе капитални примерци сома, штуке, смуђа, амура итд, што је разлог за долазак великог броја риболоваца на гружанско језеро.

Језеро Шумарице налази се у комплексу Спомен-парка Крагујевачки октобар, око 3 км северозападно од града. Дужина језера је 1,5 км, широко је око 180 метара док је просечна дубина око 3 метра и простире се на око 14 ха. Најзаступљеније рибе су сом, бас, шаран , бабушка, деверика, тостолобик, клен, као и лињак, бодорка, америчко сомче. До језера се долази магистралним путем Крагујевац – Горњи Милановац.

Језеро Бубањ се налази у урбаном градском језгру, на уласку у Крагујевац аутопутем, из правца Баточине, Површина језера је 3,5 ха, а просечна дубина 1,5 м. Рибљи фонд чине штука, бодорка, шаран, караш, сом, амур и америчко сомче (цверглан).

Језеро у Страгарима је природна акумулација дужине 118м, ширине 20 м и просечне дубине 4 м. Најзаступљније врсте рибе на овој воденој акумулацији су шаран, бабушка, клен, златни караш, поточна мрена и беовица.

Јасеница је најдужа река у Шумадији (84,7 км). Вешти пецароши на овој реци могу да улове клена, поточну мрену, беовицу итд.

Сребрница извире на источној страни Рудника на преко 1.000 метара надморске висине. Рибљи фонд ове планинске речице чине клен, поточна мрена, беовица, али и поточна пастрмка.

Заинтересовани за риболов могу да се обрате локалним удружењима спортских риболоваца: