Први српски устав обнародован је на Сретењској скупштини 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Велика народна скупштина одржана је у периоду од 14. до 16. фебруара 1835. године и позната је у историји као Сретењска, по црквеном празнику на који је одржана. Најзначајнија је у време прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Изазвала је велико интересовање у земљи и иностранству. Скупштини је присуствовало око 2400 званичних представника и око 10.000 знатижељника из Крагујевца и околине. Одржана је на кнежевој ливади поред Милошеве цркве.
Скупштина је отворена 14. фебруара призивањем Светог духа у цркви, после чега је следила кнежева престона беседа. Кнез је истакао да је Србија постала „државом“, па јој је зато потребно солидније уређење.
Другог дана скупштинског заседања, 15. фебруара 1835. године, прочитан је Устав и указ о оснивању Државног савета. Заклетву на устав положили су кнез и посланици, испред нове заставе са грбом Србије. Увече је изведен ватромет.
Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији. Припремао га је са комисијом у којој је свакоме било допуштено да изнесе своје мишљење, пре свега кнезу. Захваљујући припремљеном материјалу израдио га је за двадесет дана. Остало је забележено да је кнез саветовао Давидовића „Мотри, кумашине, да се у чему не спотакнемо. Ти бар добро знаш с ким ми имамо посла“. Први српски устав донет је после низа уставних предлога и чини у извесном смислу крајњи акт једног бурног периода у развоју српске државе, у којем је било оштрих политичких сукоба између Милоша и опозиције.
Основно опредељење устава било је да је Србија независна кнежевина са поделом на округе, срезове и општине. Уставом је прокламовано начело поделе власти на законодавну, судску и извршну, али је не спроводи доследно. По уставу законодавну власт делили су кнез и Савет. Састојао се од 14 глава и 142 члана. Највећи број чланова устава регулише положај кнеза и Совета, који се назива државни совет. Кнез је неприкословена личност. По уставу судска власт је била потпуно одвојена од управне и независна. Укинут је кулук осим за изградњу мостова и друмова. Даље, принцип наследности кнежевог достојанства, не само да је задржан већ је проширен.
Трећег дана, Скупштина је предала кнезу поклоне у знак позитивног окончања послова са Портом. После митрополитовог говора прочитано је кнежево слово, којим је затворен рад Скупштине. У част срећно окончаних послова кнез је приредио свечани ручак за све посланике скупштине.
Први Устав модерне српске државе, усвојен на Сретењској скупштини 15. фебруара у Крагујевцу, пре 185 година, био је на снази врло кратко.
Припремиле: Марија Радовановић и Снежана Милисављевић
