Драгомир Бојанић – „Гидра“ ( Крагујевац, 13. јун 1933 – Београд, 11. новембар 1993) је био српски глумац.
Гидра је рођен 13. јуна 1933. у Крагујевцу. Имао је веома тешко детињство јер је током Другог светског рата остао сироче. Завршио је у родном граду средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа или „конзерваторијум“, како је ову образовну установу у шали називао. Годину дана је радио у фабрици конзерви „Црвена звезда“.
Глуму је завршио у Београду у класи Раше Плаовића, апсолвирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Од 1964. до 1966. године био је члан Југословенског драмског позоришта у Београду. Глумачку каријеру је почео у Народном позоришту у Београду, као студент прве године Позоришне академије. Био је најмлађи Митке у историји југословенског позоришта.
Филмску каријеру је започео епизодном улогом у филму Жике Митровића „Ешалон доктора М.“ 1955. године. Главне и веће споредне улоге је играо у више од тридесет домаћих филмова, а снимао је и у Италији. Под псеудонимом „Антони Гидра“ (Anthony Ghidra), Драгомир Бојанић је шездесетих година у Италији снимио десетак вестерна и акционих филмова. За улогу у филму „Балада о револверашу“ (1967) режисера А. Калтабијана добио је и награду. На фестивалу у Пули 1974. године освојио је Златну арену за улогу партизана Тадије Чемеркића у филму Радомира Шарановића „Свадба“ (1973) насталом према истоименом роману Михајла Лалића.
Иако је снимио велики број филмова, највећу популарност, широм СФРЈ, стекао је улогом Жике Павловића коју је, у десет делова филма „Луде године“, играо од 1978. до 1992. године. Такође је остао познат и по улогама каплара Јанићија у филму „Марш на Дрину“, Жике Митровића из 1964. године и агента Микуле у серији Повратак отписаних из 1978. године. Преминуо је 11. новембра 1993. године, у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Његова супруга, Љиљана Контић, такође је била глумица.
Трипут се женио истом женом.
Са својом највећом љубави, колегиницом Љиљаном Контић, провео је 30 година. Два пута су се разводили. Њихови брачни бродоломи били су једно време стална тема трачарења у бифеу позоришта и Клубу књижевника. Ипак, све неспоразуме побеђивала је љубав, па су се чак три пута венчавао. Кад су добили ћерку Јелену, Гидра је дочекао супругу и бебу испред породилишта са троја кола пуних музичара из Скадарлије.